Мало је људи којима сам се дивио и сматрао их својим узором. Како год били недостижни за мене при том. Углавном се то завршавало пребрзо тако што су се моји узори оклизнули и показали своје људску, слабу, покварену и малоумну страну. Тренутно не могу да се сетим ниједног осим … Макија. Маки је чудо. Свакако препоручујем да одслушаш његов полусуманути интервју с најгором „новинарком“ икада. Чак ни она му није сметала, напротив, још је показао колико је стрпљив, чак и са олошем који то не заслужује. Хапшење, 5. октобар… то су све успутни детаљи, не битнији од сценографије представе коју нам Маки показује.
Наравно, дебилна емисија на ТВ се прекида у неком тренутку па се наставак може пратити само на радију.