Човек је седео на станици метроа у Вашингтону и почео да свира виолину.
Било је хладно јануарско јутро. Свирао је око 45 минута шест Бахових комада. За то време, пошто је био радни дан, је прошло бар хиљаду људи кроз станицу, највећи број одлазећи на посао.
Након три минута, средовечни човек је приметио музичара који свира. Успорио је, застао на пар секунди, а онда пожурио да стигне на време. Виолиниста је примио први долар као напојницу минут касније : жена му је бацила долар у кутију без застајања и наставила да хода. Након пар минута, пролазник се наслонио на зид да га слуша, али је онда погледао на сат и наставио даље. Очито је каснио на посао.
Највише пажње показао је трогодишњи дечак. Мајка га је пожуривала, али је дете застало да чује виолинисту. Мајка га је поново повукла и дете је наставило да хода непрестано се осврћући. Такву реакцију показало је још неколико деце, али сви родитељи, без изузетка, приморали су их да наставе даље.
За 45 минута свирања, само шест људи се зауставило и кратко слушало музику. Око 20оро их је дало новац, али су наставили да ходају нормалном брзином. Сакупио је 32 долара. Када је престао да свира, настала је тишина, али то нико није приметио. Нико није затапшао нити је показао било какву реакцију.
Нико није знао да је виолиниста био Џошуа Бел (Joshua Bell), један од најбољих музичара света. Он је свирао једно од најинтригантнијих дела икада написаних, и то на виолини вредној 3,5 милиона долара. Два дана пре свирања у метроу, Џошуа Бел је распродао концерт у Бостонском позоришту, где је карта коштала 100 долара.
Ово је стварна прича. Џошуа Бел је свирао инкогнито у оквиру експеримента који је организовао лист „Вашингтон пост“ о перцепцији, укусу и приоритетима које људи имају.
Циљ експеримента био је да се утврди да ли и колико људи у свакодневном животу:
- примећују лепоту
- застају да би у њој уживали
- препознају таленат у неочекиваном контексту
Један од могућих закључака овог искуства могао би бити: ако немамо минут да застанемо и слушамо једног од најбољих музичара света који свира најбољу икад написану музику, колико још других ствари на исти начин пропуштамо?
http://www.joshuabell.com/news/pulitzer-prize-winning-washington-post-feature
http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2007/04/04/AR2007040401721.html