Јер ако слушамо да нам Европа каже да, врло јасно, да са територијалним проблемима, са организованим криминалом и корупцијом нећемо моћи у Европу, овде се ипак европским путем зове власт која чини, која негује ова три проблема с којима никад нећемо ући. Знате коме ово одговара? Одговара само тајкунима и политичким странкама. Дошли смо до ситуације да имамо потпуно несмењиву и неодговорну власт. То што говори председник државе, за то је у законима предвиђена јасна одговорност оних који су кршили закон.
Верица Бараћ, у емисији Кажипрст на радију и телевизији Бе 92, 9. јуна 2010.
Овде можете преслушати целу емисију, као и транскрипт дела који ТеВе гледаоци нису чули.
Ако неким чудом почнемо напрасно боље да живимо, најзаслужнији за то ће бити Савет за борбу против корупције. За разлику од кукавица или покварењака којих су пуне телевизије и новине, до глупавих козојебачких академика, ова мала жена је назвала Цара магарцем који го иде около док му тарзанчићи клицају ко најмодернијем манекену.
Болид са Б92: Е, сад, како разумете ову мммм неколико идеја коју Тадић изговара у последње време а које се односе управо на никад није именовао ко су ти бизнисмени на које мисли пре свега прва иницијатива је била у вези с оффсхоре пословањем и плаћањем пореза, ово последње што смо чули је да би непристојно богати људи требало да на неки начин врате, јел’, аааа, аааа врате држави односно грађанима то што су узели. Како разумете туууу свууу…
Верица Бараћ: Па знатре шта, ја осећам само страшну мучнину. Ту нису непристојни богати већ непристојни од председника државе па до оних који су били на власти и омогућили да неко буде, не пристојно ил непристојно богат, јако је добро да неко буде богат, него богат на незаконит начин. Није ту проблем у богатим људима. Проблем је у институцијама које то омогућавају. Нису ови ништа отели. Они су дошли и завршили своја посла тако што су институције за њихов интерес, а не знамо из којих тазлога, годинама кршиле закон. Ево кад год отворите било коју ствар, видећете да нико није одговарао зато што је омогућио да се пере новац, зато што је омогућио фантомским фирмама да учествују у овим процесима, зато што је омогућио да неко без динара купи фирму од 45 милиона евра, да превари и државу као власника, условно, да превари неколико хиљада малих акционара…
Болид са Б92: Само се зауставите овде, па ћемо наставити…
Верица Бараћ: Знате…
Болид са Б92: Морамо само да се одјавимо са телевизијског кажипрста…
Верица Бараћ: Сад када смо код председника?
Болид са Б92: Верица Бараћ, председница, ево сад настављамо разговор, председница савета за борбу против корупције била гошћа кажипрста, изволите…
Верица Бараћ: Знате, оно што је опасно у ономе што говори Тадић, то је пре свега једна политичка демагогија. Која не би требало никога да завара. Никада власт није била сервилнија за тајкуне него сада.
Болид са Б92: А у чему видите ту сервилност сада?
Верица Бараћ: Ево једноставно, 2000.-те године су они били људи на разним црним листама. Јел тако, било им је забрањен улазак којегде. Јел тако, нису могли несметано да улажу, сећате се тих листа. Неки од њих, као Беко, били су на листама ЈУЛа. Јел тако све било. Онда је дошло ово после 2000-те, нарочито после 2003. године, када су они за ових неколико година они опрали и новац и своје биографије. Сада су они људи који несметано инвестирају у иностранству, купују скупе некретнине на западу, јел тако. Они су чак људи који, ево синоћ смо чули, мотори или локомотиве нашег развоја, са којима се председник стално саветује, и влада. Како да се изађе из кризе. Значи ових неколико година је било потребно њима да направе један такав суживот и такву фантастичну симбиозу са политичким странкама и при томе мислим и на власт и на опозицију, ако хоћете, и на ове друге. Тако да они сада у ствари имају државу каква им одговара. Фантастичну државу у којој они могу да ураде све што им падне на памет. Могу да незаконито… ко зна, прањем новца, купе акције Ц-маркета, да постану монополисти у млекарству у малопродаји Београда, шта год желите. А ту су фантастични профити. Да тај новац лепо износе одавде и да легално инвестирају у другим државама. А да овде добављаче плаћају по шест месеци, да се субвенционишу њихови кредити, да се вештачки подиже тражња да се они, пошто су део увозничког лобија, могли несметано да увозе. Да се једноставно све те чињенице, фино онако да кажемо, овај, преобразе у то да је то део неке транзиције, знате која је нужна и која овако неће никад да се заврши. Јер ако слушамо да нам Европа каже да, врло јасно, да са територијалним проблемима, са организованим криминалом и корупцијом нећемо моћи у Европу, овде се ипак европским путем зове власт која чини, која негује ова три проблема с којима никад нећемо ући. Знате коме ово одговара? Одговара само тајкунима и политичким странкама. Дошли смо до ситуације да имамо потпуно несмењиву и неодговорну власт. То што говори председник државе, за то је у законима предвиђена јасна одговорност оних који су кршили закон. Неспорно је и кад су кршили, јел тако. Све ове ствари о којима говоримо су кажњиве. Корупција је кривично дело. Прање новца је кривично дело. Шта год да окренете. Према томе нису они непристојно богати. Него власт која за њихове потребе крши законе, а при томе се заклиње у неке друге ствари, јесте непристојна. Не само непристојна него и неодговорна, да не кажем и корумпирана.
Болид са Б92: А шта је онда садржина те сем демагогије? То, те, тих апела да кажем.
Верица Бараћ: Па видите он нуди њима чак и, једну врсту, јер једни другима, и једнима и другима фантастично одговара ово. Знате и једни и други не могу једни без других. Знате ово је једна држава која је заробљена корупцијом и то је по њима једна савршена грађевина која је подупрта политичким странкама, које немају никакву контролу, јел тако, ево одбија парламент да контролише извршну власт, не интересује парламент ревизорски извештај. Он нажалост не интересује ни опозицију, не интересује много ни медије, не интересује ни синдикате, а о невладиним организацијама да вам и не говорим. Значи та грађевина који су они за све ове године направили, она је таква да у ствари она може да почива само на њиховој симбиози. И сад пошто се ипак и једни и други брину да ли ће ово све да траје, јел и једни и други… ако бисте одмотали ово клупко, тајкунских интереса, дошли бисте до многих људи из политичких странака. Знате. Који би морали кривично да одговарају, јел тако. Друго, када би ова власт изгубила власт, можда би дошли неки који би стварно поставили питање одговорности. Ако смо те, јел те, зацементирали, али да будемо мало обазриви. Тако ће председник да их позове да они буду мало друштвено одговорни. Па ће да им уствари понуди уствари једну врсту амнестије ако направе мост. Он њима у суштини нуди амнестију од кривичне одговорности. И он то може да им понуди. Он, односно његова политичка странкаконтролише већину значајних институција, и он заиста може да им каже; знате, ако сад будемо мало друштвеон одговорни, и овој сиротињи, овим грађанима, који су стварно, не знају куд ово иде, дамо мало наде, јел тако, онда ћемо имати друштвено одговорне богаташе, а нико их неће питати како су постали богати и имаћемо политичку власт која у кризи се брине о… при томе постоји чињенице које на пример никога не забрињавају, да је ова власт донела, односно прогласила за стандард да су овде сиромашни који имају мање од 8000. Стандард Европе је да је то 60% од просека, то би код нас било око 20000. Али пошто смо скинули ову границу на 8000, а то је 260 динара дневно, онда испада да ми уствари у проценту имамо мање сиромашних него развијене земље. Јер се код нас може ћивети, тако каже власт, са 8000 а овај бонус од 5000 ће добити они који имају око 80 или мало мање од 80 (80000, прим. приказивача). И сад ако видите како се то фино, да кажемо, подешава. Онда је мени потпуно јасно шта председник државе каже.
Болид са Б92: Али онда ви заправо и не верујете да ће, ако се вратимо на почетак, емисије, да ће ово бити, ове ваше кривичне пријаве бити… отпетљане
Верица Бараћ: Не, ја да не верујем да ће се нешто десити, не бих радила у Савету. Ја верујем у нешто, то је моја идеја, односно није моја, него наша идеја, у Савету… ево како Савет може, са свим проблемима које има, да ради све ове године. Јел тако. Ми желимо да будемо један мост, на крају да кажемо, ако ми можемо да истражујемо феномен, наравно, ми немамо истражна начела, немамо могућности да контролишемо банкарске рачуне, да видимо са ког рачуна су уплаћене паре, али хоћемо да кажемо следеће; ако се Савет у ови условима бори, онда институције које имају по закону овлашћење би могле да се потруде да учине један корак више. Јер ја верујем да овде постоји, са све проблемима које имамо, политичка власт се мало, мислим, овај, заварала. Да је ово могуће држати да ту грађевину заробљене државе можете овако мало да кречите повремено и да је тако држите. Она је јако крхка. Јер, овај, она не почива на реалним стварима и верујем да код нас постоји та воља, без обзира што се она тренутно не види, постоји та воља да људи желе да живе као нормалан свет. А не живе сада као нормални свет, они потпуно јасно и то је искуство, на пример, Савета. Добар део онога што је Савет урадио, урадио је уз помоћ представки документације коју је добијао од грађана. И оно што вас пријатно изненади да кад дођу људи из Новости из Ц-маркета, из Трудбеника, из Раче, из Фиата, односно Заставе, ви видите да ти људи одлично знају о чему се ради. Да су вам донели добру документацију и да вам одлично кажу шта ће се десити. Јер ја се сећам увек једног доброг примера, како су нам радници у Шинвозу, у Зрењанину рекли шта је Ивковић добио од власти, за шта је добио отворене руке (одрешене руке, прим. прик.). Добио је отворене руке да то полако али сигурно доведе у стечај у коме ће он одабрати оно шта му одговара, јер ће се тиме изгубити акционари, социјални програм и синдикати…
Болид са Б92: Завршавамо емисију, хвала што сте били гошћа кажипрста.
Верица Бараћ: Хвала вама
Болид са Б92: Чули сте председницу Савета за борбу против корупције, Верицу Бараћ и Кажипрст Бе 92 који су радили Марко Гојгић и Даница Вученић, останите с нама, трт, зврћ…