Не могу више да кочим. Морам да критикујем људе који су ми (били) симпатични и чија се гузица залепила за фотељу, и мојом заслугом. Наравно, моја заслуга је инфинтензимална, али сматрам да је и такова довољна да се осетим говнетом кад се сетим да гласах својевремено за Вука Драшковића, Ђинђића, Лабуса, Динкића, Тадића, Биљану Србљановић).
Елем дуго размишљам како ћу да опљунем своју другарицу из ОШ Дринка Павловић (ако је у међувремену демокрацкостранковски козојепци нису прекрстили у ОШ Вук Бојовић) садашњу министаркињу за телекоминикације и информационо друштво у влади Републике Србије – Јасну Матић (ввв.србија.гов.рс/влада/министри.пхп#67123).
Зар ону девојчицу која је бриљирала где год се ценила памет, скромност и поштење?
Прво се запањих кад сам је угледао на списку Г17, а још кад је, онако скромно скакутала за Динкићем током његових маркетиншких имитирања бриге за општим у ужасавајућим кадровима ТВ прилога. Па како бре из моје генерације неко иоле нормалан да се закачи за странку, поготову смрдљиву ко што је Г17 (БТW ово је жешћа демагогија; нема тог олоша у којем нема бар 50% ликова с којима сам ишао у неку од школа – кад сам се школовао 20 година, није ни чудо).
Елем, ђелем, заборавим то ја, уствари тако непријатне ствари ми мушкарци рефлексно потиснемо да се не би једили, а ако ипак некад изроне, уф, удари нас 2x горе. Тако и сад. Г17 је у међувремену посто убер одвратна странка. И поред чињенице да сплеткама остаје на власти ипак их народ више перцепира као невиђене демагоге и изнад свега; лопине неопеване. Толико је одвратна та странка да се аналогија ДС=СПС и Г17=ЈУЛ намеће сама по себи (офкорс, као и Коштуница=Тадић=Слоба и Томица=Бојић, Динкић=Мира). На крају крајева, постоји облак одурних гадова за које од смрада не мош човек да разлучи да ли су и у којој странци. Ко нпр. Вук Бојовић или Даница Драшкович (уф, па то је исто) или Сретен Угричић (кад су сви из врховних културних установа Србије дали оставке, он наравно није, ем што је НБС комплет одвратна, ем што је скот преиспољно ђубре, фотељу му ни хирург не може одвојити од дупета, издржо је све досадашње владе после 2к, само замислите увлакачке методе које је користио у апсолутном недостатку компетенције, уосталом окотио се у Херцег Новом, треба ли да кажем још нешто).
Елем Г17 није ту где је захваљујући поверењу гласача и поред огромне суме, које најчешће нама отму, новца баченог на предизборни маркетинг (заправо само је једном и изашла самостално на црту (а тада сам ја гласао за њих, дабогда горео у паклу)) а једина ХИВ позитивна ствар је што се његови кадрови толико разликују од хуманоидних примерака да се издалека примећују, па свако може на време да зачепи нос.
Да би ствар била још гора, ми заправо уопште немамо Министарство за телекомуникације и информационо друштво. Питање је да ли по истом критеријуму иједно имамо, али у овом конкретном случају, тзв. МЗТИИД је само маска тајне злочиначке дружине, ко што је цвећара маска дружине Но 1 (с тим што код Но1 дружина није криминална а и има мање фрикова, лопова и ратних злочинаца, а и ликови су лепши и цивилизованији и уопште мање подсећају на ликове из стрипа). Дакле сирота моја другарица што се излупетала, ако се излупетала, не кажем да није очигледно ступидност, али жена је грађевинкиња. Је’с да има и она реченица „стекла звање магистра пословног управљања (МБА) на Универзитету Вашингтон у Ст Лоуису УСА“ али то, таман ко малу, велику матуру, дипломски и магистратуру Веље Илића, глатко игноришем и држим за пиздарију. Заправо кад анализирам њен професионални ЦВ нема једне позиције на коју се доспева захваљујући преувеличаним виртуалним особинама којима сам частио своју некдашњу другарицу из основне. Јамачно, памет, скромност, поштење у произвољној количини не утичу на добијање уговора у Свецкој Банци, Лабусовог специјалног саветника (с довољно дебелим образом да се утрпа до Динкића на власт кад је Лабус дао оставку и повукао се из владе), а о Бооз Аллен Хамилтон, СИЕПА и државно секретаркињско место да не помињем. ЦВ је отприлике довољан да се стреља 5 људи за издају отаџбине, превелике плате, шпијунирање, нервирање обичних људи, ратно профитерство…
А лепо је могла да се крије ко већина министара и министаркиња а не да једе што се не једе по разним ТВ емисијама где се водитељке труде да покажу како о теми о којој разговарају (информатици, интернету, телекомуникацијама) знају, ако је то уопште могуће, мање од Јасне. Ко што је радила и у ОШ, шћућури се кад види да је час почео наопако, да је професор полудео и да су питања без одговора и да пушта нас прпошне да исправљамо криву Дрину. Али не! Јасна се ко права пробуђена балканска жена дала гурнути у прве редове, да се покаже како се пази на родну равноправност међу лопинама. Њени саветници за интернет, информационо друштво, птт и остали су ВНД (Више Него Довољни) болиди па својим баљезгањем засите свачији бафер за политичаре, стварно се чинило да нема потребе да се с њима утркује у глупостима удаљ и увис.
Било је пријатно јесење вече кад у незнамком националном дневнику јавне медијске куће (никад ми није било јасно откуд „медијске“) не чух:
ввв.новости.рс/цоде/навигате.пхп?Ид=5&статус=једна&вест=132157
Прочитајте сами, не терајте ме у очај да понављам стрес. Укратко, то је најглупља скупина речи коју је неки политичар на власти у Србији исковао од када ја читам новине (мин 30 година и то не отпозади и не само наслове и слике). Наравно да несрећа да стане иза тих баљезгарија, не значи да их је она измислила. Баљезгарије које сваком човеку који је имао срећу да га не погоди озбиљна душевна болест представља само бледо правдање бескрупулозне пљачке. Покушаји смишљања неког оправдања, олакшавајуће околности, обзира, било чега осим најгрознијег, бацали су ме од „можда нико није гледо“, преко „можда има неког смисла који је мени побегао, штета што не могу то опет да слушам“ до „шта је боли курац, живи женска пуним плућима“ и „боље моја другарица да живи од варања људи него неко непознат“.
Време ипак не лечи ништа. Напротив. Ево, већ пауза од 4 месеца додаје целој изјави још горчи одијум и још више клизи ка шанси да неокрњена буде ембедед у неки следећи пројекат Џона Клиза.
Најгоре од свега је да се, као највероватнија, намеће следећа слика;
негде на коте д’ азур, на 20ом метру јахте, у лигештулима седе Алфаилегаловић и Госп. Мегадупеглаваколос. Подригују лењо после превише кавијара и шампања док им се са крилу умиљавају украјинске малолетнице. У једном тенутку, Алфаилегаловић клону главом, опрхван малаксалошћу услед навике поподневне сијесте, спадоше му рејбанке и по губитку свести, поче гласно да хрче и кркља.
„Елааааа, за мене, ја мега хероикос, елаааа!!!“ – изненада поче да урла и млатара рукама Мегадупеглаваколос, док Молдавке скочише и преплашене заждише у кабину.
И Алфасмрдић се наравно прене и поче се гушити сопственим језиком;
„Јбмти, алај сам прааааво задријемо“
„Хаааааа хаааа“ рикао је од смеха Мeгагузицакулос.
„Није требало да ждерем онолико чварци i kavijar, кад год мешам Ω6 и Ω10, укрти ми се моузак па се обезбелим“ – гунђа Алфателекомовић, као за себе.
„Ела, лузеру сад плати опкладу, први си захркао! Ха, ха, хаааа!!!“ – ликовао је Мегагигасмрадикос
„Дека милионикос еурос, дека милионикос! То ће те научити ко је мега мушкарац! Седми пут за редом губиш опкладикос, идиотикос, идиотикос!!!“
„А да ти попушим па смо квит?“
„Охи, охи, последњи пут си прао дентикос у обданишту, Смрдикосе, паре на сунце“
„Де, де, не вријеђај Грче, добићеш паре, никад нијесам био циција ко ти. Додуше то и нису моје паре па ме заболе тадић, могу да се кладим док ми се не смучи“
„Сад ћу ја то. Луче, дај гу овамо тај сателицки телефон, сд ћу да уприличим инкам“
„Алоооооо, аллооооооо, Шапер, ти’ли си, ебем те у гузицу новоталасну!“
„Слуша вамо, оћу да ми кешираш јееее’но…“
„Колко ти дођем Грче? Педејс, јел? Шта бре седамдст, фукаро македонска, море нек буде стотка, дабгда ти Фрчковски прецедаво НАТОом“
„Алооооооо, бате, сушааајвааааамо! Дакле испоштуј ме јеееее’но 100 милки на рачун Схатро инт. лтд. Кајмаканска острва…“
“ Ти ће да ми кажеш како се зову Калемарска острва, смраду мали, е сд ћеш двеста да пошиљеш… Јебали те долари, море евура гњидо, ЕВУРА!!!“
„Дедер, дедер, немој сад да ми цмиздриш… Ајд у пизду материну мајмуне ћорави, дај ми Палму на телефон, кад дођем у беееоград има с китом да ти нагрдим диоптрије ***********
„Хало, господине Палма! Драго ми је господине. Ево добро сам како ви, како жирафа?“
„Хтео сам да вас замолим да ми трансферујете 300 милиона еура на стари начин“
„Да, да, и ја сам помисио на Телеком. Јесте, имате право, разумем господине.“
„Јесте, имате… јесте, сасвим… јамачно, дефинитивно“
„Хвала, пуно хвала господине.“
„Опет ти Срђане, говно једно, имаш среће што те Гдин Палма поштује иначе б ти ја… ајд није важно, него слуша вамо: да кажеш оном твом мајмуну Ђелићу да повећа цену телефонирања, ти смисли шта ће да каже… шта ме прекидаш опет говедо једно… Јасна? Јасна Матић? Г17? Ма боли ме кита ко је који министар, ко те пита ко је министар, нек пева што ти кажем да ти не бих уши ишчупо…“
„Шта ће да каже? Не можеш да смислиш? Јоооооој убићу скота!!! Море нека каже да мора да поскупи да би било боље, да дођу страни партнери, да уђемо у европу, да је привремено, да ће после да буде јефтиније… ко што увек причамо, јел ја морам све да радим, стоко глупава… Море мрш у пичку материну, да нема Гдна Палме, грицко би ти мени маслачке одоздо ко Кундак, јебо те пакет аранжман, мрш!“
„Уф ал сам се изживцирооооо. Оди лутко чици, оди да се смирим мало“
„Море скичаће ми они ко прасићи кад им продам и Телеком и ЕПС има сами да се поубивају да се ја не мучим“