Какиле мице подригушице

Минеаполис: Ево екстра антикрмељног предлога за понедељно шокирање; шољица кафе која кошта $10. Љубитељи уживају у њеном карактеристичном укусу и ароми, али ретко ко зна ишта о њеном специфичном начину производње; зрна кафе од којих се кува претходно конзумирана, делом свари и накнадно „испоручи“ каква индонезијска мачка. Дакле, цена најскупље кафе на свету није једини разлог за избегавање. Врећица од 0.45kg (unca) специјалног састојка индонежанског мачећег дрека кошта $420 у Минеаполису.

Шеф пржионице, Џим Коуни признао је: „Пржимо говно на 420 степени и добијемо врло богату, ах, шољицу кафе, ах, чоколадно карамеличастог, непоновљивог (верујем, прим.прев.) укуса који се осећа самим кореном језика.“ Кони је још рекао да обожаваоци ове ароме или се праве или стварно не знају за тајну формулу њеног настанка.

У наставку има још типично америчког млаћења; гадно ми је да све преводим, углавном, такве кафе има јако мало, армија мачака ради на њој, али апетит им је проблематичан, а сваки проливчић катаклизмички делује на ту индустријску грану. Елем интервјуисани конзументи потврђују да је укус супер али да радије не мисле о разлозима постојања овог чланка. На крају ми само није јасно да ли је то стварно мачка или твор о чему је реч јер се користи назив Civet coffee и Civet cats које ћете на нетулако пронаћи. То су творови, слуће за препроцесоре за скупу кафу а китајци их радо једу. Тако да се извињавам мацама, овај чланак је више илустрација како језичке непрецизности могу да доведу до погрешне перцепције. Ако неко проба да направи мало и средње предузеће за производњу овако чега, чак иако из хобија проба да натера мацу да поједе које зрно, јамачно ће се улудо акати.